Dok naručuju hranu, gosti sve češće napominju: – I u korpi hleba obavezno pojačajte kiflice!, ili: –
I donesite nam korpu samo sa onim pogačicama u kojima ima čvaraka!..
A i da ne pominjemo da se vraćaju isključivo prazne korpe.

Hleb i peciva koje sami proizvodimo služimo tek od ove godine. Kroz našu pekaru je u početku prošlo nekoliko “stručnjaka”,
sa tuđom ili sopstvenom preporukom, ali , izgleda da niko nije bio majstor od zanata.
A onda se pojavila Vesna, koja je odlučila da se pridruži sinu studentu u Bgd,
napustila dvadesetogodišnju službu kuvarice u Palisadu na Zlatiboru, i vec prvog dana po dolasku počela da obilazi restorane na Keju.
Kod nas je odmah dobila šansu… I iskoristila je! Njene kiflice su rskave, sve jednake, somuni dišu na tacni!
Za fokaču je prvi put čula u “Reci”, a sad je nenadmašan majstor!
Prebrodili smo i krizu “neodoljivog vrućeg”, kad su zaposleni iz večernje smene žurili na posao,
da stignu dok su kiflice još vruće! A onda oštre dijete!

A sad da vam otkrijemo tajnu sta najradije jede osoblje iz prve smene
(za vas nevidljivi radnici koji naručuju i kupuju robu, slažu u magacine, seckaju i pripremaju za uveče,
održavaju žardinjere sa cvećem i čipkaste vaze na stolovima, dogovaraju sa vama menije, pića, poželjne stolove. ..),
i koji imaju vremena i slobodan sto za normalan topli obrok. Ne pogađajte, ne vredi! Nećete uspeti!

E pa naša pekarka Vesna redovno dobija moču sa Zlatibora i pravi savršene zlatiborske i užičke lepinje koje služimo od 12 do 17h.
Zaposleni ne mogu da dočekaju da lepinje izađu iz pećnice i bas sam ih danas gledala
kako uživaju i hvale i ne deluje da ce uskoro da im dojadi!

A i vi biste mogli da navratite i da probate ovaj čuveni specijalitet koji niste probali još od poslednjeg simpozijuma na Zlatiboru,
ili tim bildinga, ili odmora sa porodicom (da ne zamisljam više?).
Pa, dobrodošli, svakog dana osim ponedeljka, kad pekarka ima slobodan dan.